klpj

Avtor

admin

Kažnjavanje autora pornografije

Prva osuda za opscenost u Engleskoj dogodila se u 1727. godini, kada je Edmund Kurl kažnjen za objavljivanje Venere u manastiru časnih sestara ili Kaluđerica u svojoj bluzi pod zajedničkim delom ometanja kraljevog mira. Ovaj pravni presedan je za druge bio dokaz da se može kasniti i za erotsku literaturu u kojima se pornici ne vide.  Objavljivanje drugih knjiga od Kurla, međutim, smatralo se
zavodljiv
im ali i bogohulnim, kao što je knjiga Memoari Džona Kera, što je očigledno najviše uvredilo vlasti. Procesuiranje erotika i knjiga na temu pornici kasnije u 18. veku bilo je retko i bilo je preduzimano zbog primesa zavodljivog i bogohulnog materijala sa porno scenama. Na primer, neki postupci su preduzeti protiv izdavača Klilanda koji je objavio zloglasni Fani Hil. Erotska literatura je spaljena, a distributeri su stavljeni u zatvor, zahvaljujući Entoniju Komstoku iz Njujorka iz Odeljenja za suzbijanje poroka. Bilo je dosta opscenih publikacija koje krše zakon iz 1857. godine koji je zabranjivao prodaju nepristojnog materijala jer je to bio zakonski prekršaj, po prvi put, pornici se nisu smeli prodavati, a to su sudovi mogli da iskoriste i da unište taj materijal.  Poreklo samog zakona je bilo u korenu suđenja za prodaju pornografije i ostalih materijala kojim je predsedavao načelnik Lord
Kembel, u isto vreme kada
je počela debata u Domu lordova preko računa u cilju da se ograniči prodaju otrova. Predložen je zakon da se ograniči prodaja pornografije uz davanje zakonskog ovlašćenja uništavanja materijala koji nije bio zakonit.